Knji­ga „Cr­no­gor­ci in­ter­ni­ra­ni u Kam­pe­lu i Kol­fjo­ri­tu (1942–1943)”, ko­ju su na­pi­sa­li ita­li­jan­ski is­tra­ži­va­či i isto­ri­ča­ri prof. Re­na­to Di­no Nar­de­li i Đo­va­ni Kac­zma­rek, pro­mo­vi­sa­na je u Dvor­cu kra­lja Ni­ko­le u Ba­ru. Ob­ja­vlje­na je još 2012. go­di­ne, u iz­da­nju SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re, u okvi­ru edi­ci­je „Do­ku­men­ti za ne­za­bo­rav”.
Cr­no­gor­sko iz­da­nje knji­ge „Cr­no­gor­ci in­ter­ni­ra­ni u Kam­pe­lu i Kol­fjo­ri­tu (1942–1943)”, u pre­vo­du Cvi­je­te Bra­ji­čić, po­sve­će­no je sje­ća­nju na vi­še od 2.000 cr­no­gor­skih ci­vi­la, ko­ji su od no­vem­bra 1942. do sep­tem­bra 1943. go­di­ne bi­li za­to­če­ni u ita­li­jan­skim lo­go­ri­ma. U knji­zi je, iz­me­đu osta­log, pu­bli­ko­van i spi­sak od 255 bi­o­graf­skih bi­lje­ški na­sta­lih kao re­zul­tat sa­rad­nje In­sti­tu­ta za sa­vre­me­nu isto­ri­ju Um­bri­je i SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Op­šti­ne Bar, na če­lu sa ta­da­šnjim pred­sjed­ni­kom Ni­ko­lom Ma­so­ni­či­ćem. Upra­vo za­to, kao i u znak sje­ća­nja na ci­vil­ne žr­tve ra­ta i po­što­va­nja pre­ma nji­ho­voj tra­gič­noj sud­bi­ni, knji­ga je pro­mo­vi­sa­na u Ba­ru.
Re­na­to Nar­de­li, ko­ji je pri­su­stvo­vao pro­mo­ci­ji, is­ta­kao je da je cilj knji­ge bio da se jav­no­sti pre­zen­ti­ra do­ku­men­ta­ci­ja ko­ja će do­pri­ni­je­ti ra­svje­tlja­va­nju po­ma­lo za­bo­ra­vlje­nih do­ga­đa­ja, lič­no­sti i nji­ho­vih sud­bi­na. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, isto­rij­sko pro­du­blji­va­nje i uslu­ga sje­ća­nju je mo­tiv za knji­gu, jer se u Ita­li­ji i da­lje ras­pra­vlja o lo­go­ri­ma i stu­di­ra o nji­ma.
– Ne­ka is­tra­ži­va­nja su po­tvr­di­la zna­čaj tog sje­ća­nja i ot­por u Ita­li­ji. Knji­ga po­či­nje re­kon­struk­ci­jom pri­če o dva glav­na lo­go­ra, a dru­gi dio knji­ge na­stao je u sa­rad­nji sa bar­skim SUB­NOR-om, či­ji su nam čla­no­vi pu­no po­mo­gli u po­da­ci­ma o cr­no­gor­skim za­ro­blje­ni­ci­ma, po­seb­no u lo­go­ru Kol­fjo­ri­to – ka­zao je prof. Nar­de­li.
Ge­ne­ral Špi­ro Ni­ko­vić ka­zao je da su lo­go­ri naj­ve­ća rat­na stra­ti­šta.
– Sa­mo iz ma­le Crm­ni­ce in­ter­ni­ra­no je u ita­li­jan­ske lo­go­re 1.400 lju­di, a zna­mo da je Crm­ni­ca uda­ri­la te­me­lje istin­skom an­ti­fa­ši­zmu i te­me­lje slo­bo­de evrop­skom na­ro­du – ka­zao je on i do­dao,
– Ova knji­ga se ne mo­že odvo­ji­ti od jed­ne dru­ge, “Dru­ga stra­na ra­ta”, auto­ra Ni­ko­le Ma­so­ni­či­ća. Ovo je ita­li­jan­sko iz­da­nje, ko­jem je pro­fe­sor Nar­de­li do­dao 8 po­gla­vlja, kroz ko­ja je on či­ta­o­ca upo­znao sa ka­rak­te­ri­ma lju­di ko­ji su upra­vlja­li tim lo­go­ri­ma. Kon­cen­tra­ci­o­ni lo­go­ri su naj­sram­ni­ja stra­ti­šta gdje su lju­di pre­tva­ra­ni u bro­je­ve. Ov­dje Nar­de­li i Ni­ko­la Ma­so­ni­čić iz­vo­de te lju­de na svi­je­tlo da­na, i oni ni­su vi­še bro­je­vi lo­go­ra­ški, to su lju­di.
Pot­pred­sjed­nik SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re prof. dr Lju­bo­mir Se­ku­lić ka­že da su od­no­si Cr­ne Go­re i Ita­li­je du­ga isto­ri­ja pri­ja­telj­stva i ne­pri­ja­telj­stva, ali vi­še pri­ja­telj­stva. Ta­ko­đe, on je is­ta­kao da je knji­ga iz­van­red­na.
– Ako se pa­žlji­vo či­ta, ja­sno se mo­že vi­dje­ti raz­li­ka iz­me­đu po­na­ša­nja na­ro­da Ita­li­je pre­ma lo­go­ra­ši­ma i vla­sti, a to su bi­li ta­da ita­li­jan­ski fa­ši­sti, jer Ita­li­ja je, na­ža­lost, i ko­li­jev­ka fa­ši­zma. Oni su do­če­ki­va­li te lo­go­ra­še psu­ju­ći i ga­đa­ju­ći ih ra­znim pred­me­ti­ma. Tre­ba bi­ti objek­ti­van, to je bio pe­ri­od na­kon ve­li­kih stra­da­nja ita­li­jan­skih voj­ni­ka, a oni su te lo­go­ra­še do­ži­vlja­va­li kao zlo­čin­ce ko­ji su ubi­li nji­ho­vu dje­cu. Ali je, za­to, ka­da sam pri­je 3-4 go­di­ne bio na otva­ra­nju lo­go­ra, do­šlo do iz­ra­ža­ja pra­vo hu­ma­no, ita­li­jan­sko an­ti­fa­ši­stič­ko sr­ce, i bi­lo je to ve­o­ma emo­tiv­no i dir­lji­vo – ka­zao je Se­ku­lić.
Mi­o­drag Ta­njo Ma­so­ni­čić, pred­sjed­nik bar­skih iz­vi­đa­ča, ko­ji nje­gu­ju an­ti­fa­ši­zam i ko­ji su po­sje­ti­li i lo­gor u Kam­pe­lu u Ita­li­ji, je i sin Ni­ko­le Ma­so­ni­či­ća, du­go­go­di­šnjeg pred­sjed­ni­ka i čla­na SUB­NOR-a Ba­ra i Cr­ne Go­re, ko­ji je dao do­pri­nos na­sta­ja­nju ove vri­jed­ne knji­ge. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, iz­vi­đa­či su u ovoj pri­či još od pri­je pet go­di­na, ka­da je po­če­la re­a­li­za­ci­ja pro­jek­ta “Sta­ze sje­ća­nja”.
– Po­sje­ti­li smo lo­go­re u Ita­li­ji, pri­su­stvo­va­li na­uč­nom sim­po­zi­ju­mu, ot­kri­va­nju spo­me­ni­ka, gdje je bio kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor, i vi­dje­li smo gro­zne uslo­ve u ko­ji­ma su lju­di ta­mo bo­ra­vi­li. Mi­slim da je vr­lo ko­ri­sno da se na­ši mla­di upo­zna­ju sa na­či­nom ži­vo­ta i tor­tu­ra­ma ko­je su ti lju­di do­ži­vje­li, a opet da vi­de i da jed­na dru­ga, no­va Ita­li­ja ima je­dan pot­pu­no dru­gi od­nos pre­ma sve­mu to­me – ka­zao je Ma­so­ni­čić.
On je is­ta­kao da je u svim zna­čaj­nim pro­jek­ti­ma ko­ji Ba­ra­ni i Cr­no­gor­ci ostva­ru­ju sa Ita­li­jom dra­go­cje­nu po­dr­šku da­la Ba­ran­ka Da­ni­je­la Đur­đe­vić, pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja Cr­no­go­ra­ca i pri­ja­te­lja Cr­ne Go­re u Pe­ru­đi.
Na ve­li­kom do­pri­no­su auto­ri­ma knji­ge Nar­de­li­ju i Kac­zma­re­ku na ra­sve­tlja­va­nju jed­nog di­je­la za­bo­ra­vlje­ne isto­ri­je Dru­gog svjet­skog ra­ta za­hva­lio se Đu­ro Mar­ko­vić, pred­sjed­nik SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Ba­ra.
Pro­fe­sor Nar­de­li je pro­mo­ci­ju za­klju­čio re­če­ni­com da „sva­ki su­kob, u stva­ri, po­sto­ji ka­ko bi se na­ro­di spo­ji­li na ne­ki na­čin, to bi tre­ba­lo da bu­de je­di­na i naj­bo­lja kon­se­kven­ca ina­če be­smi­sle­ne i tra­gič­ne po­ja­ve kao što je rat”.D.S.